“Духовни отац и брат наш прота Радомир Аћимовић уснуо је у Господу у петак 4. октобра 2025 године у авиону на путу за његову вољену Отаџбину Србију.
Само дан пре 3. октобра били смо заједно, са оцем Гораном у храму Св. Саве у Лондону на опелу пок. Ђорђа Кривошића.
После опела враћали смо се возом својим кућама један поред другога и разговарали као и обично када смо заједно.
Рекао ми је у недељу на служби а и сада да сутра путује за Србију и да ће тамо отићи у неку бању.
Поздравили смо се, као и увек братски не сањајући ни он ни ја шта шта ће се догодити. Како наш народ каже да “ човек снује а Бог одлучује.“
Касно увече у суботу отац Горан Спаић јави ми телефоном да се авион у коме је био отац Радомир спустио у Франкфурту јер је оцу Радомиру позлило.
Кратко после овога јавио ми се понова и рекао да је о. Радомир изгледа још у авиону преминуо. Ова ме вест и порази и растужи. Прекрстих се и помолих: Нека те Васкрсли Господ прими у Царство небеско, брате мој, а што ме тако изненади и растужи“.
Од 1995. године када је о Радомир дошао из Дарбија за другог пароха лондонског служилии смо, радили и били јединствени, као два рођена брата служећи нашем Творцу и Господу.
Прота Радомир родио се у Јанчићима иза Каблара на домаку овчарских манастира, од оца Драгутина и мајке Лепосаве.
После основног школовања уписао се и завршио Српску православну богословију у Призрену. Оженио се Радмилом Сретеновић.
У чин свештеника рукоположио га наш заједнички епископ жички др. Василије Костић, па је отац Радомир започео парохијску службу у Белановици. Богословски факултет завршио је 1974. године. Радио је касније при Црквеном суду Архиепископије београдско карловачке, као и у Заводу за израду свећа.
Од 1976. до 1978. био је у Америци на парохији у Фарелу одакле се вратио понова у Београд.
1983- године дошао је у Енглеску на парохију у Дарбију и Лестеру док није 1995. године дошао за другог пароха лондонског где је остао до свога
пензионисања.
Његова узорна супруга Радмила умрла је у Лондону у време вируса ковида 19.
Прота Радомир је оставио иза себе две дивне ћерке Александру и Ксенију , зетове Арона и Захарију и слатке три унуке Изабелу, Леу и Лану.
Прота Радомир је написао и издао неколико дивних књига. Писао је сада и своју аутобиографију-мемоаре. Надам се да је успео да их заврши.
Хвала ти оче и брате Радомире за наше заједничко служење и дружење. Нека Васкрсли Господ прими твоју племениту душу у Царство небеско.
Помоли се и за нас код твога и нашег Творца. Вечан ти помен у Царству небеском.
Твој духовни брат о. Милун.“
Текст написао:
протојереј-стварофор Милун Костић
