Почеци верског живота Срба у Северној Енглеској

Верски живот Срба у северној Енглеској датира још из 1948. године. У децембру 1947. године, прва група расељених Срба стигла је из Мунстер лагера у Немачкој на просторе данашње парохије. Сви они дошли су у Енглеску као „Европски слободни радници“. При уласку у Велику Британију, добијали су по једну тадашњу енглеску фунту, што је за већину од њих у том тренутку било једино материјално средство. Са властима Велике Британије потписали су трогодишњи уговор и обавезали се на рад у рудницима, текстилним фабрикама или фармама. Рад у овим браншама није захтевао познавање енглеског језика, којим они углавном нису владали. Радници на фармама слати су у Шкотску, док су они који су радили у текстилним фабрикама и рудницима долазили у Јоркшир.

Патријархални корени и верска традиција

Сви ови досељеници потицали су из патријархалних српских породица. Били су васпитани у православној вери, српској традицији и били су антикомунисти. Православну веру, коју су од ране младости неговали у својим домовима, носили су у својим душама и чували као највеће благо. Чим су се колико-толико снашли и скућили, почели су осећати потребу за успостављањем верског живота. Почели су се организовати и проналазити православне свештенике који су им служили света богослужења и обављали друге свештенорадње. У почетку, све ово рађено је у скромним условима, са веома ограниченим материјалним средствима. Међутим, сви су радили са јаком вером у Бога, надом у боље сутра и одлучношћу својственом Србима. И успели су.