Богослужења су служена у вечерњим часовима, у духу поста, молитве и покајања, уз присуство верног народа који је са пажњом и умилењем пратио дубоке покајне стихове овог великопосног богослужбеног дела. Канон је читан по устаљеном поретку, са одговарајућим тропарима, метанијама и припадајућим песмама, како је прописано Типиком.
