О парохији:
Крајем 1947. и током 1948. српски радници из логора у Немачкој стизали су у Британију, у фабрике, руднике и на фарме. Живели су по хостелима, а богослужења су се држала по кућама свештеника, англиканским црквама и хостелским капелама. Када је посла било више, многи су се населили у великим индустријским градовима, међу њима и у Бирмингему. Тако је настало језгро садашње парохије.
Отац Радован Миљковић, некадашњи професор Карловачке богословије, неуморно је путовао да пронађе Србе који су још били у хостелима. У кући у Мидлтон Холу 1954. уређен је стан и мала капела, проширена и освећена 1959. Првих година већину верника чинили су мушкарци, јер су породице још биле спречене да напусте Југославију.
Када су стигле жене и деца, капела је постала премала. Породица Кадбури понудила је шумарак у Борнвилу по повољној цени, а 1965. положен је камен темељац. Отац Миленко Зебић и његови сабрат изгнаници градили су храм жртвујући и труд и новац, под покровитељством принца Томислава и принцезе Маргарите, којима су се касније придружили и принц Александар. Патријарх Герман је, кад су га питали о стилу и величини, одговорио да црква треба да буде „као наперсак“, само нека буде у српском стилу.
Храм је освећен 23. јуна 1968. године, у присуству више хиљада верника и представника других цркава. Подигнут је у моравском стилу по пројекту др Драгомира Тадића. Мермер за под донет је из рудника из којих је узиман за Студеницу и Сопоћане, а два камена из олтара Грачанице уграђена су у зидове. Фреске је насликао Душан Михајловић, иконостас у орахову је урадио Момчило Урошевић, а део моштију светог кнеза чува се у храму. Уз цркву је касније изграђен Дом Светог кнеза Лазара са капелом Свете Евгеније, а штампарија је издавала часописе „Глас“ и „Лазарица“. Данас парохијом руководи протојереј-ставрофор Ненад Поповић.
